Ugovori koji su danas sve više prisutni u našoj zemlji i koji sve više postaju sfera interesovanja građana jesu zelenaški ugovori. Zelenaški ili nazvani u narodu ,,lihvarski’’ ugovori sastojali su se u kupovini roda od seljaka po mnogo nižoj ceni pre žetve, na zeleno , iskorišćavajući njihovu nuždu i pri tome ostvarujući nesrazmernu korist. Upravo ta nesrazmerna korist jeste jedna od odlika zelenaških ugovora .
Da bi jedan ugovor imao karakteristiku zelenaškog ugovora mora ispunjavati određene uslove koji su regulisani Zakonom o obligacionim odnosima . Odredbom Zakona o obligacionim odnosima, članom 141. je propisano : Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Dakle uslovi koji moraju biti ispunjeni jesu da je ugovor teretan i da su ostvareni subjektivni i objektivni uslovi.
Teretni ugovor je onaj ugovor kod koga svaki ugovarač za ono što prima daje naknadu.
Objektivni uslov vezuje se za razloge obavezivanja. Potrebno je da postoji očigledna nesrazmera između onoga što jedna strana daje i onoga što druga strana daje. Vrednost davanja oštećenog je dosta veća od vrednosti koju daje zelenaš. Ispunjenjem objektivnog uslova narušeno je jedno od osnovnih postulata obligacionog prava i najvažnije načelo kod teretnih ugovora, a to je načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.
Da bi bio ispunjen subjektivni uslov potrebno je da postoji pristanak oštećenog usled mana volje. Pristanak oštećenog jeste posledica stanja nužde ili teškog materijalnog stanja , nedovoljnog iskustva ,lakomislenosti ili zavisnosti prema zelenašu.
Ukoliko ne postoje uslovi koji moraju biti kumulativno ispunjeni ,ugovor se neće smatrati zelenaškim.
Prava oštećenog ogledaju se u tome što je Zakonom o obligacionim odnosima propisano da oštećena ugovorna strana može da zahteva ništavost takvog ugovora koja može biti potpuna ili delimična. Da li će ugovor biti delimično ništav zavisi od toga da li je odredba bila uslov ugovora ili odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Ukoliko su ništave odredbe ugovora koje su bitne za samo postojanje ugovora, sam ugovor će biti ništav.
Pravne posledice ništavosti su regulisane članom 104. Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuje i na zelenaške ugovore. Pravilo je da u slučaju ništavosti ugovora svaka strana dužna vratiti drugoj strani sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje
Ukoliko dođe do poništenja ugovora, ugovarač koji je kriv za zaključenje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovaraču za štetu koju trpi zbog ništavosti tog ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka ništavosti.
Takođe oštećena strana može tražiti od suda da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Takav zahtev oštećeni može podneti u roku od 5 godina od zaključenja ugovora.
