Уговори који су данас све више присутни у нашој земљи и који све више постају сфера интересовања грађана јесу зеленашки уговори. Зеленашки или названи у народу ,,лихварски’’ уговори састојали су се у куповини рода од сељака по много нижој цени пре жетве, на зелено , искоришћавајући њихову нужду и при томе остварујући несразмерну корист. Управо та несразмерна корист јесте једна од одлика зеленашких уговора .
Да би један уговор имао карактеристику зеленашког уговора мора испуњавати одређене услове који су регулисани Законом о облигационим односима . Одредбом Закона о облигационим односима, чланом 141. је прописано : Ништав је уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити. Дакле услови који морају бити испуњени јесу да је уговор теретан и да су остварени субјективни и објективни услови.
Теретни уговор је онај уговор код кога сваки уговарач за оно што прима даје накнаду.
Објективни услов везује се за разлоге обавезивања. Потребно је да постоји очигледна несразмера између онога што једна страна даје и онога што друга страна даје. Вредност давања оштећеног је доста већа од вредности коју даје зеленаш. Испуњењем објективног услова нарушено је једно од основних постулата облигационог права и најважније начело код теретних уговора, а то је начело једнаке вредности узајамних давања.
Да би био испуњен субјективни услов потребно је да постоји пристанак оштећеног услед мана воље. Пристанак оштећеног јесте последица стања нужде или тешког материјалног стања , недовољног искуства ,лакомислености или зависности према зеленашу.
Уколико не постоје услови који морају бити кумулативно испуњени ,уговор се неће сматрати зеленашким.
Права оштећеног огледају се у томе што је Законом о облигационим односима прописано да оштећена уговорна страна може да захтева ништавост таквог уговора која може бити потпуна или делимична. Да ли ће уговор бити делимично ништав зависи од тога да ли је одредба била услов уговора или одлучујућа побуда због које је уговор закључен. Уколико су ништаве одредбе уговора које су битне за само постојање уговора, сам уговор ће бити ништав.
Правне последице ништавости су регулисане чланом 104. Закона о облигационим односима који се примењује и на зеленашке уговоре. Правило је да у случају ништавости уговора свака страна дужна вратити другој страни све оно што је примила по основу таквог уговора, ако то није могуће, или ако се природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу, према ценама у време доношења судске одлуке, уколико закон што друго не одређује
Уколико дође до поништења уговора, уговарач који је крив за закључење ништавог уговора одговоран је своме сауговарачу за штету коју трпи због ништавости тог уговора, ако овај није знао или према околностима није морао знати за постојање узрока ништавости.
Такође оштећена страна може тражити од суда да се његова обавеза смањи на правичан износ. Такав захтев оштећени може поднети у року од 5 година од закључења уговора.
