Sporazum o priznanju krivičnog dela iz člana 313. Zakona o krivičnom postupku Rs. je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane i okrivljenog i njegovog branioca s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela.
Sporazum o priznanju krivičnog dela, javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa. Korist od ovakve saradnje, kada je reč o javnom tužiocu, ogleda se u značaju koji iskaz okrivljenom ima za potkrepljivanje navoda optužbe, dok se korist posmatrano iz ugla okrivljenog ili osuđenog lica, prvenstveno ogleda u mogućnosti blažeg kažnjavanja. Sporazum o priznanju krivičnog dela moguće je zaključiti povodom bilo kojeg krivičnog dela.Prilikom zaključenja sporazuma, okrivljeni mora imati branioca. Da bi ovakav sporazum bio validan, sud mora biti uveren da ga je okrivljeni ne samo svojevoljno zaključio, već i da je prilikom njegovog zaključenja imao stručnu pomoć koja mu je bila neophodna. Pored toga, prisustvo branioca ima za cilj i otklanjanje sumnje u to da je na okrivljenog vršen nedozvoljeni uticaj prilikom pregovora o zaključenju sporazuma i prilikom njegovog zaključenja. Sporazum o priznanju krivičnog dela sačinjen u pisanom obliku, javni tužilac podnosi do potvrđivanja optužnice sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice, predsedniku veća. Ako je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen pre podizanja optužnice, javni tužilac će zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optužnicu koja čini sastavni deo ovog sporazuma. Sklapanje sporazuma o priznanju krivice nema za cilj samo zaštitu javnopravnog interesa. Ovakva vrsta aranžmana stranaka, mora pružiti i adekvatnu zaštitu prava oštećenog lica. U tom smislu, odredba stava 6. ovog člana zahteva od javnog tužioca da ovlašćenog podnosioca imovinskopravnog zahteva, koji to još uvek nije učinio, pozove da podnese zahtev pre zaključenja sporazuma. Nakon ovakvog poziva, ovlašćeno lice može i dalje slobodno da odlučuje o tome da li će zahtev podneti ili ne. Ipak, navedena odredba je od posebnog značaja, imajući na umu da jednom kada je imovinskopravni zahtev podnesen, sporazum o ovom zahtevu postaje obavezni deo sporazuma.
Sporazum o priznanju krivičnog dela sadrži:
1) opis krivičnog dela koje je predmet optužbe;
2) priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo
3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije;
4) sporazum o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet;
5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
6) potpis stranaka i branioca;
Sporazum o priznanju krivičnog dela može da sadrži i:
Izjavu javnog tužioca o odustajanju od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivičnog dela. Kada govorimo o postupku za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela sastoji se od sledećih faza:
Sud sporazum, rešenjem može odbaciti,usvojiti ili odbiti.
Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivičnog dela ako:
- Sporazum ne sadrži podatke predviđene čl. 314. stav 1. zakona o krivičnom postupku Rs., opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
2.) Na ročište nije došao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak.
Sud će presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi:
- Da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe;
- Da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na ulaganje žalbe, protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;
- Da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo.
- Da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.
Sud će rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela ako utvrdi:
- Da postoje razlozi iz čl.338. stav 1. Zakona o krivičnom postupku Rs., da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.
- Da nije ispunjen jedan ili više uslova iz čl.317. stav.1. Zakona o krivičnom postupku Rs., da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe.
Kada rešenje postane pravnosnažno, sporazum o priznanju krivičnog dela i svi spisi u vezi sa njim uništavaju se u prisustvu sudije koji je doneo rešenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma. Odluka suda o priznanju krivičnog dela dostavlja se javnom tužiocu, okrivljenom i njegovom braniocu. Protiv rešenja kojim se sporazum o priznanju krivičnog dela odbacuje ili odbija, žalba nije dozvoljena.
