Споразум о признању кривичног дела из члана 313. Закона о кривичном поступку Рс. је писмена сагласност воља јавног тужиоца, с једне стране и окривљеног и његовог браниоца с друге стране, којим окривљени свесно и добровољно у потпуности признаје једно или више кривичних дела.
Споразум о признању кривичног дела, јавни тужилац и окривљени могу закључити од доношења наредбе о спровођењу истраге па до завршетка главног претреса. Koрист од овакве сарадње, када је реч о јавном тужиоцу, огледа се у значају који исказ окривљеном има за поткрепљивање навода оптужбе, док се корист посматрано из угла окривљеног или осуђеног лица, првенствено огледа у могућности блажег кажњавања. Споразум о признању кривичног дела могуће је закључити поводом било којег кривичног дела.Приликом закључења споразума, окривљени мора имати браниоца. Да би овакав споразум био валидан, суд мора бити уверен да га је окривљени не само својевољно закључио, већ и да је приликом његовог закључења имао стручну помоћ која му је била неопходна. Поред тога, присуство браниоца има за циљ и отклањање сумње у то да је на окривљеног вршен недозвољени утицај приликом преговора о закључењу споразума и приликом његовог закључења. Споразум о признању кривичног дела сачињен у писаном облику, јавни тужилац подноси до потврђивања оптужнице судији за претходни поступак, а након потврђивања оптужнице, председнику већа. Ако је споразум о признању кривичног дела закључен пре подизања оптужнице, јавни тужилац ће заједно са споразумом доставити суду и оптужницу која чини сaставни део овог споразума. Склапање споразума о признању кривице нема за циљ само заштиту јавноправног интереса. Оваква врста аранжмана странака, мора пружити и адекватну заштиту права оштећеног лица. У том смислу, одредба става 6. овог члана захтева од јавног тужиоца да овлашћеног подносиоца имовинскоправног захтева, који то још увек није учинио, позове да поднесе захтев пре закључења споразума. Након оваквог позива, овлашћено лице може и даље слободно да одлучује о томе да ли ће захтев поднети или не. Ипак, наведена одредба је од посебног значаја, имајући на уму да једном када је имовинскоправни захтев поднесен, споразум о овом захтеву постаје обавезни део споразума.
Споразум о признању кривичног дела садржи:
1) опис кривичног дела које је предмет оптужбе;
2) признање окривљеног да је учинио кривично дело
3) споразум о врсти, мери или распону казне или друге кривичне санкције;
4) споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет;
5) изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио споразум.
6) потпис странака и браниоца;
Споразум о признању кривичног дела може да садржи и:
Изјаву јавног тужиоца о одустајању од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела. Када говоримо о поступку за закључење споразума о признању кривичног дела састоји се од следећих фаза:
Суд споразум, решењем може одбацити,усвојити или одбити.
Суд ће решењем одбацити споразум о признању кривичног дела ако:
- Споразум не садржи податке предвиђене чл. 314. став 1. закона о кривичном поступку Рс., опис кривичног дела које је предмет оптужбе.
2.) На рочиште није дошао окривљени који је уредно позван, а који није оправдао изостанак.
Суд ће пресудом прихватити споразум о признању кривичног дела и огласити окривљеног кривим ако утврди:
- Да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе;
- Да је окривљени свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на суђење и да прихвата ограничење права на улагање жалбе, против одлуке суда донесене на основу споразума;
- Да постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело.
- Да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена у складу са кривичним или другим законом.
Суд ће решењем одбити споразум о признању кривичног дела ако утврди:
- Да постоје разлози из чл.338. став 1. Закона о кривичном поступку Рс., да дело које је предмет оптужбе није кривично дело, а нема услова за примену мере безбедности.
- Да није испуњен један или више услова из чл.317. став.1. Закона о кривичном поступку Рс., да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе.
Када решење постане правноснажно, споразум о признању кривичног дела и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије који је донео решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу споразума. Одлука суда о признању кривичног дела доставља се јавном тужиоцу, окривљеном и његовом браниоцу. Против решења којим се споразум о признању кривичног дела одбацује или одбија, жалба није дозвољена.
