Одлагање крививичног гоњења чл.283 ЗКП (Опортунитет)
Јавни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичњни прихвати једну или више од следећих обавеза:
- Да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету,
- Да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе,
- Да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад,
- Да испуни доспеле обавезе издржавања
- Да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога
- Да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања
- Да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажом судском одлуком.
У наредби о одлагању кривичног гоњења јавни тужилац ће одредити рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана. Надзор над извршењем обавеза обавља повереник из органа управе надлежног за послове извршења кривичних санкција, у складу са прописом који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
Ако осумњичени у року изврши обавезу јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног.
Одлагање кривичног гоњења представља један од видова одступања од начела легалитета кривичног гоњења. Реч је о примени супротног начела опортунитета код којег је јавном тужиоцу, уместо обавезе кривичног гоњења сваког учиниоца кривичног дела које се гони еx officio, остављена могућност процене оправданости кривичног гоњења. Наиме, окривљеном се уместо кривичног поступка и санкције, нуди могућност да испуни одређену друштвено корисну обавезу, док му се заузврат нуди најпре одлагање кривичног гоњења и коначно одустајање од кривичног гоњења, уколико испуни преузете обавезе.Реч је о институту који није нов у нашем кривичном процесном праву и који је уведен у домаћи кривичнопроцесни систем реформом из 2001. године.
Сврха овог института је како растерећење судова и смањење трошкова кривичних поступака, тако и избегавање вођења кривичног поступка против лица према којима није нужно изрицање кривичних санкција. Како би се оправдала примена овог института у односу на конкретног осумњиченог, јавни тужилац ће се руководити истим околностима којима се руководи суд приликом одмеравања кривичне санкције а које су прописане чл. 54 Кривичног законика. Пре свега у обзир долази ранија осуђиваност осумњиченог, некада и ранија прекршајна кажњивост, околности под којима је дело извршено, личне и породичне прилике осумњиченог али и природа самог кривичног дела.Такође ће тужилац узети у обзир да ли је овај институт већ примењен према осумњиченом. Примена овог института је могућа само уз сагласност осумњиченог. Према томе осумњичени може одбити предлог тужиоца да се према њему кривично гоњење одложи, а такође може и пропустити да испуни наложене мере чије је испуњење првобитно прихватио, и у том случају ће против њега бити покренут или настављен кривични поступак.
Одлагање кривичног гоњења, само је прелазна фаза у овом поступку. Крајњи циљ је испуњење преузете обавезе од стране осумњиченог и одустајање од вођења кривичног поступка. Уколико осумњичени у предвиђеном року изврши обавезу коју је преузео, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву о чему ће обавестити оштећеног. У оваквој ситуацији оштећени нема могућност подношења приговора против овакве одлуке непосредно вишем јавном тужиоцу. У случају да му, и поред примене механизма предвиђеног овим чланом штета није у потпуности или делимично надокнађена од стране осумњиченог, оштећеном преостаје да имовинскоправни захтев остварује у парничном поступку.
