МЕЂУНАРОДНА ПРАВНА ПОМОЋ У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА
-ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ-

Међународна правна помоћ, сходно члану 2. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије, обухвата:

• 1) изручење окривљеног или осуђеног;
• 2) преузимање и уступање кривичног гоњења;
• 3) извршење кривичне пресуде;
• 4) остале облике међународне правне помоћи.

Органи надлежни за пружање међународне правне помоћи су домаћи судови и јавна тужилаштва одређени законом. Поједине радње у поступку међународне правне помоћи врши министарство надлежно за правосуђе, министарство надлежно за спољне послове и министарство надлежно за унутрашње послове.

Са становишта нашег правног система (члан 7. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије) претпоставке за пружање међународне правне помоћи су:

• 1) да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело по закону Републике Србије;

• 2) да за исто кривично дело није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, односно да кривична санкција није у потпуности извршена;

• 3) да кривично гоњење, односно извршење кривичне санкције није искључено због застарелости, амнестије или помиловања;

• 4) да се захтев за пружање међународне правне помоћи не односи на политичко кривично дело или дело повезано са политичким кривичним делом, односно на кривично дело које се састоји искључиво у повреди војних дужности;

• 5) да пружање међународне правне помоћи не би повредило суверенитет, безбедност, јавни поредак или друге интересе од суштинског значаја за Републику Србију.

О испуњености претпоставки из тачака 1) – 3) одлучује надлежни правосудни орган а о испуњености претпоставки из тачака 4) и 5) министар надлежан за правосуђе.

Услов пружања међународне правне помоћи јесте узајамност (реципроцитет) са државом молиљом о чијем постојању, на захтев домаћих правосудних органа, обавештење даје министарство надлежно за правосуђе. Уколико нема података о узајамности, претпоставља се да узајамност постоји.

Изручење окривљеног или осуђеног страној држави дозвољава се:

• 1) ради вођења кривичног поступка за кривично дело за које се према закону Републике Србије и закону државе молиље може изрећи казна затвора од годину дана или тежа казна;

• 2) ради извршења кривичне санкције коју је суд државе молиље изрекао за кривично дело из тачке 1) овог става у трајању од најмање четири месеца.

Поред општих претпоставки, предвиђених чланом 7. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије, претпоставке за изручење (чл. 16 истог закона) окривљеног или осуђеног страној држави су и:

• 1) да лице чије се изручење захтева није држављанин Републике Србије;

• 2) да дело поводом којег се захтева изручење није извршено на територији Републике Србије, против ње или њеног држављанина;

• 3) да се против истог лица у Републици Србији не води кривични поступак због кривичног дела поводом којег се захтева изручење;

• 4) да по домаћем закону постоје услови за понављање кривичног поступка за кривично дело поводом којег се захтева изручење лица против којег је правноснажно окончан поступак пред домаћим судом;

• 5) да је утврђена истоветност лица чије се изручење захтева;

• 6) да има довољно доказа за основану сумњу односно да постоји правноснажна судска одлука да је лице чије се изручење тражи учинило кривично дело поводом којег се захтева изручење;

• 7) да држава молиља да гаранције да ће у случају осуде у одсуству поступак бити поновљен у присуству изрученог лица;

• 8) да држава молиља да гаранције да смртна казна која је прописана за кривично дело поводом којег се захтева изручење неће бити изречена, односно извршена.

Након лишења слободе окривљеног на територији наше земље, судија за претходни поступак саслушава то лице о свим околностима битним за утврђивање постојања претпоставки за изручење, а нарочито о личним приликама, држављанству, односу према држави молиљи и захтеву за изручење. Након саслушања судија за претходни поступак може одредити притвор:

• 1) ако постоје околности које указују да ће се лице чије изручење се захтева сакрити или побећи у циљу ометања поступка одлучивања о замолници или спровођења изручења;

• 2) ако постоје околности које указују да ће лице чије изручење се захтева ометати прикупљање доказа у поступку изручења или у кривичном поступку пред судом државе молиље.

Притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о изручењу, али не дуже од годину дана од дана притварања лица чије изручење се захтева. По истеку свака два месеца од правноснажности решења о одређивању притвора суд по службеној дужности испитује да ли постоје разлози за продужење или укидање притвора. Ако то оправдавају посебни разлози, судија за претходни поступак може уместо притвора одредити другу меру за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева. Притвор се обавезно укида:

• 1) ако надлежни орган државе молиље не поднесе замолницу у року од 18 дана од дана притварања (овај рок се на посебан захтев државе молиље а по одобрењу судије за претходни поступак може продужити до 40 дана);

• 2) ако престану разлози због којих је одређен притвор.

Након што судија за претходни поступак поступајућег суда предузме одговарајуће радње ради утврђивања да ли постоје претпоставке за изручење доставиће списе већу истог суда из чл. 21 ст. 4 (ванпретресном већу) Законика о кривичном поступку Републике Србије ради доношења одлуке о изручењу.

Ако ванпретресно веће утврди да нису испуњене претпоставке за изручење окривљеног прописане у члановима 7. и 16. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије, решењем одбија изручење страној држави и без одлагања то решење доставља непосредно вишем суду. Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца и браниоца лица чије изручење се захтева, потврдити, укинути или преиначити решење првостепеног суда којим се одбија изручење окривљеног. Правноснажно решење о одбијању изручења доставља се министарству надлежном за правосуђе, које о томе обавештава државу молиљу.

Ако ванпретресно веће утврди да су испуњене претпоставке за изручење окривљеног прописане у члановима 7. и 16. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије донеће решење о томе. Против тога решења дозвољена је жалба непосредно вишем суду у року од 3 (три) дана од дана пријема решења. Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца, лица чије изручење се захтева и његовог браниоца, потврдити, укинути или преиначити решење о испуњености претпоставки за изручење окривљеног.

Лице чије се изручење тражи може дати своју сагласност са поступком поједностављеног изручења у смислу чл. 30. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима Републике Србије.

Правноснажно решење о испуњености претпоставки за изручење доставља се са списима министру надлежном за правосуђе. Министар надлежан за правосуђе доноси решење којим дозвољава или не дозвољава изручење. Решење се доставља надлежном суду, лицу чије изручење је захтевано, министарству надлежном за унутрашње послове и држави молиљи. Изузетно, министар надлежан за правосуђе може одложити извршење решења којим се дозвољава изручење док не буде правноснажно окончан кривични поступак пред домаћим судом који се против лица чије изручење је дозвољено води за друго кривично дело или док лице чије изручење је дозвољено не издржи казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе. Министар надлежан за правосуђе може одлучити да дозволи привремено изручење лица држави молиљи ако то не би штетило кривичном поступку који се води пред домаћим судом и ако држава молиља пружи гаранције да ће привремено изручено лице бити притворено и да ће га на захтев министра надлежног за правосуђе вратити у Републику Србију.

Министарство надлежно за унутрашње послове извршава решење којим се дозвољава изручење. То министарство договара са надлежним органом државе молиље место, време и начин предаје окривљеног или осуђеног. Предаја се извршава у року од 30 дана од дана доношења решења којим се дозвољава изручење. Ако држава молиља без оправданог разлога не преузме окривљеног или осуђеног договореног дана предаје, он се пушта на слободу с тим да на образложени захтев државе молиље може бити одређен други дан предаје.

Резиме

Пружање међународне правне помоћи у кривичним стварима представља племениту идеју међудржавне сарадње у кривичноправној материји. Оно што посебно треба апострофирати то је ажурност наших државних органа, како судова тако и органа управе (министарство и полиција), приликом поступања у оваквим случајевима. Појачано ангажовање наше државе у пружању међународне правне помоћи у кривичним стварима треба посматрати у контексту придруживања наше земље Европској унији односно напредовању наше земље на европском путу.