Jemstvo je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka propisana Zakonikom o krivičnom postupku.
Zašto je jemstvo specifično u odnosu na ostale gorenavedene mere?
Jemstvo se vezuje isključivo za meru pritvora, to jest ona je svojevrsna alternativa pritvoru. Sastoji se u davanju materijalne i moralne garancije da okrivljeni neće pobeći do kraja postupka i iz obećanja okrivljenog da se neće kriti, odnosno da bez odobrenja suda neće napustiti svoje boravište.
Uslovi za određivanje jemstva
Sledeći uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni da bi moglo da se odredi jemstvo:
Prvi uslov je da se jemstvo može odrediti isključivo zbog postojanja razloga za određivanje pritvora okrivljenom propisanih u čl. 211. stav 1. Zakona o krivičnom postupku:
- – ako se okrivljeni krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opastnost od bekstva,
- – ako postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti, ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesike ili prikrivače,ako osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti,
- – ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret zaprećena kazna zatvora u trajanju preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli su do uznemiravanja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Drugi uslov koji mora biti ispunjen je obezbeđenje materijalne garancije, čija vrednost mora uvek biti izražena u novcu.
Zakonikom su alternativno propisani načini na koje se sve može dati garancija:
- – polaganje gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati,
- – stavljanje hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo,
- – stavljanje drugog oblika zaloge ako za nju postoje odgovarajući registri,
- – ličnoj obavezi jednog ili više lica da će u slučaju da okrivljeni prekrši dato obećanje iz čl. 202. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, platiti utvrđeni iznos jemstva.
Treći uslov je moralna obaveza okrivljenog. Kako bi ovaj uslov bio ispunjen, okrivljeni mora lično da da obećanje pred sudom pred kojim se vodi postupak da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napuštati boravište. Ovo obećanje ne može dati niko drugi sem okrivljenog, čak ni njegov branilac. Takođe, ono se ne može izjaviti u formi podneska upućenog sudu, već samo lično pred sudom.
Predlog za određivanje jemstva
Predlog za određivanje jemstva mogu da podnesu stranke, branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo. Takođe, sud može po službenoj dužnosti odrediti jemstvo i bez predloga, ako smatra da su ispunjeni uslovi, a nakon prethodno pribavljenog mišljenja stranaka.
Forma u kojoj se daje jemstvo može biti pismena, kao podnesak koji se dostavlja sudu ili usmena i u tom slučaju organ postupka o tome mora sačiniti zapisnik ili službenu belešku.
Predlog mora da sadrži podatke o tome:
- – za kog okrivljenog se nudi jemstvo,
- – u kom iznosu se nudi jemstvo,
- – u kom postupku se nudi, odnosno označenje predmeta,
- – elemente koji su od značaja za donošenje odluke o jemstvu, kao što su lične i porodične prilike okrivljenog, imovno stanje lica koje daje jemstvo i sl.
Odlučivanje o jemstvu
Od faze postupka zavisi ko odlučuje o predlogu za određivanje jemstva. U toku istrage rešenje donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optužnice predsenik veća, a na glavnom pretresu veće.
Ako se postupak vodi za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, sud je dužan da pre donošenja odluke zatraži mišljenje javnog tužioca, jer bi u suprotnom to predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.
Protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje jemstva, žalbu mogu izjaviti stranke, branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Visina jemstva
Jemstvo mora da glasi na novčani iznos, pri čemu sud u svakom konkretnom slučaju određuje visinu jemstva.
Visina iznosa mora biti dovoljna za ostvarenje svrhe jemstva, međutim to ne znači da jemstvo treba da bude opredeljeno na iznos koji je nepriuštiv. Nesrazmerno visok iznos jemstva praktično bi opstruirao ovaj procesno pravni institut.
Sud prilikom određivanja visine iznosa jemstva mora imati u vidu sledeće okolnosti:
- – težinu krivičnog dela
- – lične i porodične prilike okrivljenog
- – imovno stanje lica koje daje jemstvo
Uz navedene okolnosti, sud treba da ima u vidu centar životnih aktivnosti okrivljenog, gde mu žive članovi porodice, a i da li u nepokretnosti koja se predlaže kao garancija žive članovi porodice okrivljenog, kakve su posledice u slučaju propadanja jemstva, pri čemu je od važnog značaja i celokupno ponašanje okrivljenog pre nego što je bio lišen slobode.
Prestanak jemstva
Načini prestanka jemstva su:
1. Ukidanje jemstva
Sudbina jemstva zavisi od sledećih faktora: od ponašanja okrivljenog i ishoda postupka.
Jemstvo može biti ukinuto ako nastupe razlozi koji obesmišljavaju samu njegovu svrhu za vreme trajanja krivičnog postupka, kao što su:
- – ako se okrivljeni ne odazove na uredno primljeni poziv suda, a izostanak ne opravda,
- – očigledno je da se okrivljeni sprema za bekstvo,
- – ukoliko se pojave neki drugi razlozi za određivanje pritvora.
Do ukidanja jemstva može doći i posle okončanja krivičnog postupka u sledećim situacijama:
- – kad rešenje o obustavljanju postupka postane pravosnažno
- – kad doneta presuda postane pravosnažna (u slučaju osuđujuće presude, jemstvo se ukida kada osuđeni započne sa izdržavanjem kazne).
Takođe, jemstvo se može ukinuti ako to u određenoj situaciji nalaže princip srazmernosti – ako su ispunjeni uslovi za primenu blaže mere, onda se zamenjuje nekom od zakonom propisanih blažih mera.
U slučaju ukidanja jemstva, položeni novčani iznosi, hartije od vrednosti, pokretne stvari i druge dragocenosti, vraćaju se licu kome pripadaju, a hipoteka koja je upisana na nepokretnostima briše se.
Jemstvo se ukida rešenjem, protiv koga stranke, branilac i lice koje daje jemstvo imaju pravo žalbe.
2. Oduzimanje jemstva
Ako okrivljeni prekrši dato obećanje (da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti boravište), sud će rešenjem oduzeti vrednost koja je data kao jemstvo u korist budžeta Republike Srbije i prema okrivljenom odrediti pritvor.
Rezime
Iz gorenavedenog izvodimo zaključak da bi sud trebalo da izrekne meru jemstva umesto mere pritvora kada oceni da je to svrsishodno i opravdano, a svakako značajno blaže po okrivljenog.
Interes za izricanje ove mere pre svega ima okrivljeni, ali i država. Okrivljeni na ovaj način izbegava sve negativne posledice pritvora. Korist države bi bio mnogostruk. Prevashodno, pritvor cedi budžetska sredstva, jer je neophodno obezbediti smeštaj, ishranu i adekvatnu negu pritvorenika. Takođe, postoji problem ograničenosti kapaciteta pritvorskih jedinica, koja bi na ovaj način bio značajno umanjen. Određivanje ove mere bi značajno uticalo na smanjenje izdataka koji nastaju povodom naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode.
Međutim, mera jemstva kao supstitut pritvoru nije česta u sudskoj praksi. Na prvom mestu tome doprinose javni tužioci koji uglavnom predlažu da se okrivljenom odredi mera pritvora. Pored toga, od značaja je i pritisak javnosti da se pritvor odredi, jer se mera jemstva posmatra kao neadekvatna. Veliku ulogu u kreiranju ove negativne slike o jemstvu u javnosti oblikuju mediji, koji često svojim interpretacijama istine dovode u pitanje prezumpciju nevinosti, ali i nezavisnost sudstva.