Међународни кривични суд

О међународном кривичном суду

Међународни кривични суд основан је Статутом који је усвојен 17. јула 1998. године у Риму. О предлогу Статута гласало је укупно 148 земаља и то: 120 за, 7 против оснивања Међународног кривичног суда, а 21 земља је била уздржана.

Оргинал Статута објављен је на арапском, кинеском, енглеском, француском, руском и шпанском језику. Статут ступа на снагу и суд ће бити основан након што шездесета држава чланица буде приложила ратификационе инструменте. У складу са овом одредбом, Статут међународног кривичног суда је ступио на снагу 1. јула 2002. године.

Седиште суда је у Хагу у Холандији, али исти може да заседа и у некој другој држави или месту. Суд има својство међународно признатог правног лица, а надлежност је на територији свих држава чланица- оснивача и на основу посебно закљученог уговора са државом која није чланица.

Јурисдикција суда је на територији свих држава чланица и исти је надлежан за кривична дела геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и агресије.

Веб-сајт суда је: http.www.icc-cpi.int

Наша Земља, је донела закон о потврђивању римског статута Међународног кривичног суда који је објављен у ,, Службеном листу СРЈ- Међународни уговори“ бр. 5. Од 27. јуна 2001. године. До данас Статут су ратификовале 92 земље.

Римски статут Међународног кривичног суда

По овом Статуту, основне обавезе држава су: да се уздрже од претње или употребе силе против територијалног интегритета и политичке независности било које државе; да ниједна држава нема право да се умеша у било који оружани конфликт или унутрашње ствари друге државе.

Кривична дела у надлежности суда:

Геноцид

Злочини против човечности

Ратни злочини

Агресија

Статут Међународног кривичног суда описује сваку од ових кривичних дела ( биће кривичног дела).

Надлежност rationare temporis

Суд је надлежан само у односу на кривична дела која су извршена после ступања на снагу статута.

Поступање суда – почетак процедуре

Суд почиње са поступком на основу: – пријаве државе чланице- пријаве Савета Безбедности УН на основу чл.7. повеље УН, – сопствених информација истрагу може започети тужилац.

Ne bis in idem

Овај принцип је такође основни принцип и по Статуту Међународног кривичног суда што значи да се истом лицу не може судити за дело – а за које – а је већ правноснажно исто лице било осуђено или ослобођено. Ово правило ипак трпи изузетак у случају да Међународни кривични суд закључи да је поступак против лица у земљи вођен из разлога да би то лице избегло кривичну одговорност уз примену овог принципа односно да одлучивање суда у том случају није било непристрасно.

Право које се примењује

Међународни кривични суд поступа и примењује Статут Међународног кривичног суда, Правила поступка извођења доказа, међународне уговоре, принципе и начела међународног права, постулате међународног права оружаног сукоба, националне законе и опште принципе држава чланица и све у складу са међународно признатим људским правима.

Nulum crime sine lege

Нико не може бити одговоран за кривично дело које у трeнутку извршења није било кривично дело из надлежности Међународног кривичног суда.

Nulla poena sine lege

Лице које суд огласи кривим може бити кажњено само у складу са одредбама Статута.

Забрана ретроактивности rationae personae

Нико није одговоран и не може бити суђен за дело које је извршио пре ступања на снагу статута.

Индивидуална кривична одговорност

Суд је надлежан само за вођење поступка против физичких лица уз искључење надлежности за лица млађа од 18. година.

Ирелеватност имунитета носилаца  јавне функције

Претпоставка невиности.

Састав суда и судска пракса

Суд чине:

Председништво,

Жалбено веће,

Канцеларија тужиоца,

Секретаријат (регистар).

Суд је састављен од 18 сталних судија од чега је један председник и два поtпредседника. Судије се бирају и за период од три или  пет година, тајним гласањем држава чланица уз подједнаку заступљеност по националностима, раси и полу.

Иста правила избора важе и за канцеларију тужилаштва на чијем челу се налази тужилац. Секретаријат је надлежан за вођење администрације и обезбеђивање функционисање суда. На челу се налази секретар кога бирају судије већином гласова за период од пет година.